Priča o čokoladi započinje u tropskim šumama Srednje Amerike, gde su drevni narodi, Maje i Asteci, prvi put otkrili čudesna svojstva zrna kakaovca. Ovi narodi su koristili kakao za pravljenje napitka poznatog kao „xocolatl“. Ovaj napitak bio je gust, gorak i pomešan s vodom, začinima i ljutim paprikama, što ga je činilo dalekim od današnjih slatkih čokoladnih proizvoda. Maje i Asteci su verovali da im „xocolatl“ daje snagu i bistrinu uma, zbog čega je bio rezervisan za vladare, sveštenike i ratnike.
- Kakao je imao važnu ulogu u svakodnevnom životu tih naroda.
- Bio je korišćen u religijskim obredima i smatran „darom bogova“.
- U aztečkoj kulturi, kakao zrna su imala vrednost valute – moglo se kupiti kokoška za 10 zrna, a za 100 zrna čak i komad fine tkanine.
Međutim, sve se promenilo dolaskom Španaca u Ameriku početkom 16. veka. Hernán Cortés je 1528. godine doneo kakao u Španiju, a Evropljani su prvi put probali ovaj egzotični napitak. Iako im gorka verzija nije odgovarala, Španci su počeli dodavati šećer, cimet i mleko, čime su stvorili blažu i prijatniju varijantu koju su ubrzo prihvatili, posebno među španskom aristokratijom. Tokom 17. i 18. veka, čokolada se širila Evropom, ali je i dalje bila luksuz koji su mogli priuštiti samo bogati.
U 19. veku, čokolada je doživela pravu prekretnicu. Holandski pronalazač Konrad van Houten 1828. godine razvio je metodu za izdvajanje kakao putera iz kakaove mase, što je omogućilo nastanak čvrstih čokoladnih proizvoda. Ova inovacija označila je početak masovne proizvodnje čokolade, jer su proizvođači počeli stvarati proizvode koji su bili lakši za konzumaciju i dostupni širem tržištu. Nekoliko decenija kasnije, u Švajcarskoj, Daniel Peter i Henri Nestlé stvorili su prvi mlečni čokoladni bar koristeći mlečni prah kao ključni sastojak. Ova 1875. godina smatra se rođenjem moderne čokolade koju danas poznajemo.
U 20. veku, čokolada je postala globalni fenomen. Poznate čokoladarske kuće kao što su Hershey, Cadbury i Mars počele su masovnu proizvodnju, čime je čokolada postala dostupna širem tržištu. Od tada, čokolada je prestala biti samo aristokratski luksuz, a postala je svakodnevni užitak za ljude širom sveta. Danas, čokolada dolazi u različitim oblicima i varijantama, uključujući tamnu, mlečnu i belu čokoladu, koja je prisutna u svim kulturama i često se koristi u pripremi raznih slastica.
Jedna od ključnih osobina čokolade je i njena pozitivna uticaj na zdravlje, naročito tamne čokolade. Zbog visokog sadržaja flavonoida, prirodnih antioksidanata, tamna čokolada doprinosi zdravlju srca, poboljšanju cirkulacije i smanjenju upalnih procesa u telu. Takođe, stimulira oslobađanje serotonina i endorfina, hormona koji utiču na naše dobro raspoloženje, zbog čega je tamna čokolada često nazvana „hranom za sreću“.
- Tamna čokolada može poboljšati zdravlje srca i cirkulacije.
- Sadrži antioksidante koji pomažu u smanjenju upala.
- Poznata je po tome što poboljšava raspoloženje, jer stimuliše oslobađanje hormona sreće.
Priča o čokoladi, međutim, nije samo o promenama u ukusu. To je i priča o kulturnim razmenama, inovacijama i ljudskoj sposobnosti da prirodne resurse pretvorimo u umetnost i užitak. Čokolada, koja je nekada bila vrednost i sredstvo plaćanja, danas je postala simbol slasti života. Postala je deo bogate i raznolike istorije koju delimo širom sveta, i predstavlja jedan od najpoznatijih i najvoljenijih proizvoda na planeti.
