Danas smo odlučili pisati o hrabrosti jedne porodice koja je dokazala na svojstven način da ljubav i poštovanje nekaju granice kada je vjera i jezik u pitanju. O čemu se tačno radi pročitajte u nastavku.
Iako su se suočavali s osudama sa svih strana, ljubav prema deci i međusobno poštovanje bili su temelj na kojem su gradili svoj život. Pokazali su da vrednosti poput poštenja i ljubavi mogu prevazići čak i najteže prepreke, te da pravi temelji životne sreće ne leže u spoljnim okolnostima, već u međusobnom poverenju i poštovanju.
Razija, žena koja je pre petnaest godina napustila Tiranu, udala se za Sinišu Jovića i preselila u malo selo Zebince, živela je sa suprugom i dvoje dece. Siniša, koji je domaći Srbin, i Razija, Albanka, bili su često predmet osuda i predrasuda, ali nisu dozvolili da ih spoljne okolnosti pokolebaju u njihovim vrednostima. Od samog početka, njihova porodica se suočavala sa nepoverenjem i netrpeljivošću okolnih ljudi. Bilo je i onih koji su imali problema zbog toga što je Razija Albanka, dok su drugi bili nezadovoljni činjenicom da je Siniša odabrao ženu iz druge nacije.
Međutim, Jovići nisu dopuštali da te predrasude utiču na njihovu sreću. Oni su nastavili živeti prema principima koje su postavili za svoju porodicu – ljubavi, poštovanja i međusobnog razumevanja. To su vrednosti koje su im omogućile da opstanu u teškom okruženju, gde je svaki dan bio borba za opstanak.
- Razija je svakodnevno pravila sir od mleka svojih krava, dok je Siniša obrađivao zemlju. Njihov rad bio je temelj svakodnevnog života.
- Njihova porodica nije tražila pomoć od drugih, nego je stvorila život na temelju vlastitih ruku i truda.
- Zemlja koju obrađuju nije na prodaju, jer ona predstavlja osnovu njihovog opstanka i života.
Njihov dom je izgrađen na ljubavi, a iako su se suočavali sa mnogim preprekama, nisu odustali. Siniša i Razija su se trudili ne samo za svoju porodicu, već i za sve druge ljude u okolini. Postali su simbol opstanka i upornosti, pokazujući da se vrednosti koje zadržavaju i poštuju mogu prevazići sve prepreke, čak i one koje dolaze sa strane.
Iako je život bio težak i oni nisu imali pomoć od države ili relevantnih institucija, Jovići su uvek bili tu jedni za druge. Ljubav prema porodici i međusobno poštovanje bili su im temelj, bez obzira na sve poteškoće.
- Oni su bili primer kako solidarnost i poštovanje mogu prevazići razlike, bilo da su to nacionalne, verske ili bilo kakve druge.
- Deca su odrasla u porodici koja je učila vrednosti poštovanja i prihvatanja razlika, ne samo među narodima, već i među ljudima uopšte.
Iako su komšije, bilo Srbi ili Albanci, često imali problema sa Jovićima, oni su uvek ostali dosledni svojoj životnoj filozofiji. Srbi su imali predrasude prema Raziji kao Albanci, dok su Albanci bili nezadovoljni njenim izborom da se uda za Srbina. Međutim, sve te razlike nisu mogle da pokolebaju porodicu. Oni nisu tražili sažaljenje, niti su dopuštali da bilo čije mišljenje utiče na njihov put.
Njihova deca odrasla su u porodici koja je poštovala sve ljude, bez obzira na to koje su vere ili jezika govorili. Roditelji su im pokazali da život treba graditi na vrednostima koje nadmašuju sve razlike koje nas često razdvajaju.
Njihova priča nas podseća na to da su najvredniji ljudi oni koji svakodnevno bore za život i ljubav, oni koji svojim trudom i poštovanjem pomeraju granice i nadmašuju prepreke. Iako mnogi ljudi zaboravljaju osnovne ljudske vrednosti, Jovići nas podsećaju na to da ljubav ne poznaje granice. U svetu koji je često podeljen, oni su živeli kao most, spajajući ljude koji dolaze iz različitih svetova.
- Nastavili su da žive po svojim vrednostima, bez obzira na sve prepreke.
- Ljubav i međusobno poštovanje ostali su temelji njihovog života, koji su se održali čak i kroz najteže trenutke.
Njihova priča nije samo priča o opstanku, već i o tome kako ljubav i poštovanje mogu prevazići sve prepreke koje nam život postavi na put. Oni nas podsećaju da uvek treba graditi mostove, a ne zidove, između nas i drugih, bez obzira na sve razlike koje postoje.
