Praznici su vreme radosti, okupljanja porodice i prijatelja, ali često dolaze i sa izazovima za naše zdravlje, naročito kada je reč o ishrani. Dr. Petar Otašević, istaknuti kardiolog, ističe da praznično prejedanje može značajno uticati na nivo holesterola i zdravlje srca. Tokom prazničnih perioda, mnogi se opuštaju i zaboravljaju na umerenost u ishrani, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Pored prejedanja, često se povezuje i konzumacija alkohola, koji dodatno opterećuje srce.
- Praznično prejedanje može povećati nivo holesterola i opteretiti srce.
- Alkohol tokom praznika može dodatno ugroziti zdravlje srca.
Prema rečima dr. Otaševića, nagle promene u ishrani često predstavljaju veliki stres za organizam. Kada se nakon dužih perioda umerenih obroka pređe na bogate i masne specijalitete, srce može doživeti pravu krizu. “U ovoj prazničnoj atmosferi, organizam se može suočiti s velikim opterećenjem. Iz tog razloga, konzumacija teške hrane može izazvati nagle skokove pritiska i holesterola, što je izuzetno opasno,” upozorava dr. Otašević. Jela poput pečenja, masnih salata i raznih slastica mogu stvoriti dodatni pritisak na srce, naročito kod osoba sa prethodnim kardiovaskularnim problemima.
- Nagla promena u ishrani može izazvati skokove pritiska i holesterola.
- Teška hrana poput pečenja i masnih salata može dodatno opteretiti srce.
Porast kardiovaskularnih problema tokom praznika
Statistika pokazuje porast ozbiljnih kardiovaskularnih događaja tokom praznika. Dr. Otašević naglašava da se u tom periodu beleži veći broj infarkata i šlogova. “Praznici su vreme kada se opuštamo, ali upravo tada često zanemarujemo zdravlje,” napominje on. Mnogi ljudi tokom praznika gube osećaj za meru, što može dovesti do ozbiljnih posledica. Takođe, dr. Otašević naglašava da je važno biti svestan svog zdravlja i ne dozvoliti da želja za uživanjem u hrani prevlada brigu o zdravlju. Pažljivo planiranje obroka i odvajanje vremena za fizičku aktivnost može pomoći u prevenciji ovih problema.
- Praznici povećavaju rizik od infarkta i šloga zbog prekomernog uživanja u hrani.
- Fizička aktivnost tokom praznika može smanjiti rizik od ozbiljnih problema sa srcem.
Namirnice koje povećavaju holesterol
Kada govorimo o namirnicama koje utiču na rast holesterola, dr. Otašević naglašava da nije samo jedna vrsta hrane uzrok problema, već količina i učestalost konzumacije. “Hrana bogata zasićenim mastima, poput pečenja, ruske salate i raznih torti, može drastično povećati nivo holesterola,” upozorava kardiolog. Preporučuje umerenu konzumaciju ovih jela, naglašavajući važnost umerenosti. Jela poput svinjetine, jagnjetine i bogatih deserta treba konzumirati sa pažnjom, jer uz svaku užinu dolazi i odgovornost prema zdravlju.
- Zasićene masti povećavaju nivo holesterola i mogu ugroziti srce.
- Preporučuje se umerena konzumacija bogatih jela tokom praznika.
Razumevanje holesterola
Dr. Otašević podseća da holesterol nije neprijatelj zdravlja. Naprotiv, on je neophodan za normalno funkcionisanje organizma. “Bez holesterola ne možemo da živimo. On je ključan za mnoge procese u telu,” objašnjava on. Međutim, naglašava da vremenom može doći do stvaranja grešaka u metabolizmu holesterola, što može dovesti do zdravstvenih problema. Osobe koje imaju porodičnu istoriju srčanih bolesti ili visokog holesterola treba da budu posebno oprezne tokom prazničnih dana, jer rizik od srčanih oboljenja može biti znatno povećan.
- Holesterol je neophodan, ali povećan nivo može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
- Osobe sa porodičnom istorijom srčanih bolesti treba da budu oprezne tokom praznika.
Tipovi holesterola i njihov uticaj na zdravlje
Postoje dve vrste holesterola: dobar (HDL) i loš (LDL). “Loš holesterol se lepi za zidove krvnih sudova, uzrokujući suženje i povećavajući rizik od angine pektoris i infarkta miokarda,” ističe dr. Otašević. S druge strane, dobar holesterol pomaže u čišćenju krvnih sudova. “Odnos između dobrog i lošeg holesterola je ključan. Ako je odnos veći od 3:1 u korist lošeg holesterola, to ukazuje na povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti,” napominje on. Važno je pratiti nivo holesterola i raditi na njegovom poboljšanju kroz pravilnu ishranu i fizičku aktivnost.
- Dobar (HDL) holesterol pomaže u čišćenju krvnih sudova, dok loš (LDL) uzrokuje sužavanje krvnih sudova.
- Održavanje balansa između dobrog i lošeg holesterola ključno je za zdravlje srca.
Umerenost kao ključ zdravlja
Dr. Otašević naglašava da je umerenost ključna tokom prazničnog perioda. “Praznici ne moraju biti vreme odricanja, ali je važno da manje porcije, sporije jedenje i izbalansirana ishrana mogu značajno smanjiti rizik od naglih skokova pritiska i holesterola,” objašnjava on. Preporučuje da se uključuju i zdrave alternative poput voća, povrća i integralnih žitarica koje mogu obogatiti praznični meni i pružiti potrebne nutrijente.
- Umerenost u ishrani smanjuje rizik od problema sa zdravljem.
- Voće, povrće i integralne žitarice treba uključiti u praznični meni.
Zaključno, praznici su prilika za okupljanje, radost i uživanje, ali takođe i prilika da se posvetimo svom zdravlju. Kroz umerenu ishranu, fizičku aktivnost i svest o prehrambenim navikama, možemo uživati u praznicima bez straha od ozbiljnih zdravstvenih problema. Preporučuje se konsultacija sa stručnjacima, poput nutricionista, kako bi se planirali izbalansirani obroci, dok fizička aktivnost može dodatno poboljšati zdravlje i obogatiti prazničnu atmosferu.
- Praznici su prilika za radost i zdravlje uz umerenu ishranu i fizičku aktivnost.
- Konsultacije sa nutricionistima mogu pomoći u planiranju zdravih obroka tokom praznika.
