Za svakog ko ima kuću sa dvorištem, ideja o uređenoj bašti u kojoj se može uživati s porodicom i prijateljima često predstavlja ostvarenje sna. Ulaganje vremena, truda i resursa u taj prostor donosi zadovoljstvo kroz mir, lepotu i zajedničke trenutke na otvorenom. Međutim, ni najlepše sređeno dvorište nije imuno na iznenadne probleme. Ništa ne može izazvati veće razočaranje od prizora raskopanog zemljišta i malih brežuljaka koji se pojave preko noći – očigledan znak da su se krtice uselile u vašu baštu.
- Problem krtica: Iako krtice nisu lako vidljive, njihove aktivnosti su veoma očigledne. Ove male podzemne životinje žive ispod površine zemlje tokom cele godine, a najaktivnije su u periodima kada je zemljište vlažno.
Na prvi pogled, prisustvo krtica deluje kao prava štetočinska najezda, ali istina je mnogo nijansiranija. Krtice su mesožderi koje se hrane insektima, glistama i larvama, što znači da zapravo doprinose očuvanju ekološke ravnoteže u zemljištu. Iako njihovo prisustvo vizuelno narušava izgled dvorišta, one mogu imati i korisne efekte na kvalitet zemljišta. Zbog toga mnogi stručnjaci savetuju da se ove životinje ne uništavaju, već da se koriste humane metode za njihovo rasterivanje.
Srećom, postoji niz prirodnih i bezbednih metoda za rasterivanje krtica, a mnoge od njih koriste stvari koje već imamo kod kuće. Ključ uspeha leži u strpljenju i doslednoj primeni. Jedna od najjednostavnijih metoda uključuje plastičnu flašu. Sve što treba da uradite je da je presecite na pola, uklonite čep i okrenete deo sa grlom naopako, pa je zabodete u rupu krtičnjaka. Kada duva vetar, boca proizvodi neprijatne zvuke koji smetaju krticama i teraju ih da napuste to područje.
- Metode za rasterivanje krtica:
- Plastična flaša koja proizvodi zvuke pri duvanju vetra
- Vata natopljena limunovim sokom koja tera krtice zbog jakog mirisa
- Mešavina surutke i mlaćenice koja stvara fermentisani miris
Još jedan efikasan metod podrazumeva korišćenje vate natopljene limunovim sokom. Krtice ne podnose jak miris limuna, pa kada se vata ubaci u njihove prolaze, one će instinktivno bežati od tog prostora. Takođe, mešavina surutke i mlaćenice, u odnosu 3:1, stvara fermentisani miris koji krtice odbija. Ova mešavina se sipa direktno u otvore, a u uslovima slabog kiseonika razvija se intenzivan miris koji efikasno rasteruje ove životinje.
- Praktične prirodne metode:
- Surutka i mlaćenica za stvaranje fermentisanog mirisa
- Ricinusovo ulje rastvoreno u vodi koje stvara neprijatan miris za krtice
- Pseća dlaka formirana u male kuglice koja deluje kao prirodni predator
Takođe, ricinusovo ulje je poznat prirodni repelent. Tri kašike ricinusovog ulja rastvorene u litri vode, koje potom zalijete u rupe, stvoriće miris koji krtice ne podnose. Pseća dlaka, formirana u male kuglice, takođe može biti korisna. Krtice prepoznaju miris predatora, pa odmah beže od tih područja.
- Biljke i začini koji pomažu:
- Krtice ne vole miris luka, pasulja, ljute paprike, cimeta i biber
- Ustajala riba kao miris koji ih tera
- Svi ovi mirisi ukazuju na prisustvo opasnosti
Takođe, određene biljke i začini mogu biti efikasni u borbi protiv krtica. Krtice ne podnose miris luka, pasulja, ali ni kuhinjskih sastojaka kao što su ljuta paprika, cimet, biber, pa čak ni ustajala riba. Svi ovi mirisi deluju kao signal opasnosti, zbog čega krtice beže iz tog područja.
Važno je znati da nijedna od ovih metoda ne deluje preko noći. Borba protiv krtica zahteva strpljenje, istrajnost i svesnost da priroda ima svoj ritam. Kada uspešno oterate krtice, ostaje još jedan deo posla – sanacija dvorišta. Raskopane površine, poremećena zemlja i uništene biljke zahtevaju dodatni trud da bi se sve vratilo u prvobitno stanje.
- Sanacija dvorišta nakon uklanjanja krtica:
- Popravka zemljišta nakon što su krtice otišle
- Oporavak biljaka i zemljišta od poremećaja
Ipak, kada znamo da možemo rešiti problem bez nasilja, koristeći ekološki prihvatljive načine, ceo proces postaje deo šire odgovorne brige o prostoru u kojem živimo. Krtice možda nisu gosti koje smo pozvali, ali kroz promišljen pristup možemo ih otpratiti bez štete po njih i nas – i ponovo uživati u svojoj bašti.
